Антинет

Ово је апсолутно ненаучни пост, заснован на мојим властитим увјерењима, претпоставкама, знању и  искуству, а не на чврстим подацима.

Но ипак, мислим да сам у већини ствари у праву, а на вама је да просуђујете.

По мени постоје четири главне категорије корисника интернета.

Прву категорију чине људи са високим и материјалним и духовним/интелектуалним богатством. Они су и измислили, тј. створили интернет, наравно ради себе. Ту спадају научници, умјетници, разни богати интернет активисти, менаџери успешних интернетских корпорација и сл. Они користе интернет првенствено у пословне и научне сврхе. Преко електронске поште, посебних научних сајтова за које је потребна шифра да би им се приступило и разних специјализованих портала они размијењују информације које су им од животног значаја за област њиховог проучавања или за бизнис којим се баве. Пошто имају доста новца, они своје слободно вријеме користе за традиционалнију врсту забаве, која се наравно плаћа. Тако иду по луксузним ресторанима, спа центрима, планинаре, скијају, посећују галерије, позоришта, музеје, играју голф, иду на утакмице, фестивале, баве се екстремним спортовима, пуно путују, знају доста о националним кухињама, вину и сл. Што се интернета тиче, у слободно вријеме га врло мало користе, зато што се њиме засите на послу. Ако већ одлуче да изађу на интернет у слободном времену, прате одређене проверене сајтове на којима могу пронаћи све што их занима, а затим се дисконектују. У вези њих је значајан један куриозитет – иако су културни и воле да читају, они НЕ КОРИСТЕ странице попут пројекта Растко, пројекта Гутенберг и сл. на којима се бесплатно могу скинути класици светске књижевности, из простог разлога што им много згодније КУПИТИ књигу која их занима, лепо укоричену у тврдом повезу и читати је где им се прохте, по могућности у својој лепо уређеној соби без технолошких џиџа-биџа или у дворишту своје куће/виле... Оваквих корисника интернета је веома мало – можда 1-2% и њима интернет доноси велику корист.

У другу категорију спадају материјално сиромашни, али духовно/интелектуално богати људи. Они сви имају најмање 25-30 година, своје интелектуалне ставове и културни укус су изградили пре доба интернета. Они често раде осредње плаћене послове, често су интелектуалци, али из земаља Источне Европе, где се још не цени довољно интелектуални рад. Могли би их сврстати једним делом и у средњу класу. Неки од њих интернет користе у пословне сврхе, а неки опет само у кућној варијанти. Било како било, пошто немају довољно новца за пунокрвну забаву као претходна група, они више времена проводе на интернету, али га доживљавају као праву благодет. Будући интелигентни и знајући много што шта, па и то како да провале одређене странице, они интернет користе пре свега за скидање квалиутетних културних садржаја. Одушевљавају се чињеницом да могу да скину бесплатно све најквалитетније албуме за које су се некад људи „отимали“, они скидају и филмове, посећују пројекте Растко и Гутенберг, често имају и блог и активно учествују у елитијим форумима. Ових има око 20-30% и њима интернет такође углавном користи.

Трећа категорија су материјално богати, али духовно сиромашни људи. Слично првој групи, они веома мало користе интернет, зато што имају много новца кога користе на праве ствари, скупа кола, разне активности, куће, базене, проводе итд. Пошто нису посебно интелектуално настројени, радије се у кући забављају уз ТВ, радио, журке, цугу и слично, а „заболе их много“ за разне глупости на интернету. Ако већ оду на нет, обожавају Србовање, Кобајагранде, YouTube, и сл. Има их веома мало, као и у првој групи, можда једва 2%.

И сада долазимо до четврте, највеће групе интернет корисника којих има најмање 66-67%, дакле двотрећинска већина. То су и материјално и духовно сиромашни људи. С малим бројем изузетака СВО СТАНОВНИШТВО ИСПОД 23 ГОДИНЕ СПАДА У ОВУ КАТЕГОРИЈУ!!! Они, поготово ако су од малена имали рачурар, махом су проводили силне сате прво на игрицама, а затим на интернету. Пошто су млади и неискусни, јако мало знају о свим правим вредностима, немају изграђен укус и ставове, а немају ни новца за праве ствари. Тако прихватају практично бесплатни интернет који њихову младу и еластичну душу веома лако заведе (још је и Доситеј Обрадовић говорио – млада је душа подобла врелом гвожђу, лако се у све и свје искује...). Стварају навику и овисност од интернета, занемарују традиционалне медије, јер их политика и остале актуелности пуно и не занимају. Навикли су да све добију кликом миша, немају живаца за читање књига и сл. Једва прочитају и оно што морају за лектиру, а на факултету једино штиво су им уџбеници.  Нису они криви због такве ситуације.

Овој четвртој групи је код нас још теже него на Западу. На Западу су одрасли информатички писменији и освештенији, па су стога родитељи надзирали своју децу и крчили њихов пут кроз виртуелни свет. Код нас су многи родитељу купили својој веома малој деци од, рецимо, десетак година рачунар (као играчку – јер и друга деца га имају), а да при томе они сами нису знали ни да упале рачунар. А деца ко деца, радознала и пријемчива све су сама провалила, па су се онда прикачила и на интернет и тако од малена се сусретала са разноразним негативним утицајем са интернета (од којекаквих окултних група, порнографије, сајтова који промовишу перверзије, па чак и оних који осмишљавају креативне облике самоубиства...)! Још уз то јачали су само прсте на рукама, гомилали сало уместо мишића и набијали жестоке диоптрије уместо бицепса. Овој категорији је интернет нанео огромну штету. Интернет их је учинио у сваком погледу још сиромашнијим и осакаћенијим. За то су криви родитељи који су деци дали рачунар.

ВЕОМА ВАЖНА НАПОМЕНА: Није СВА НАША ОМЛАДИНА ОВАКВА! Али јесте оваква велика већина ОНОГ ДЕЛА ОМЛАДИНЕ КОЈА РЕДОВНО КОРИСТИ ИНТЕРНЕТ. Онај део омладине који не користи редовно интернет, иако можда није у току са свим новотаријама виртуелног света, сигурно се осећа сигурније, самопоузданије и интегрисаније у  стварном свету – и више постиже (!) више учи, више чита, боље оцене добија и активније је у локалној заједници.

За крај ћу рећи и нешто о динамици. Као и иначе у социологији између ових класа постоји борба, само што њихови учесници тога нису свесни јер посматрају само себе. Категорије које извлаче велику корист од интернета и даље га усавршавају, чинећи га још доступнијим, већим и примамљивијим, а при томе њиме владају, а њихов живот не трпи. А четврта категорија – највећа и пошто је састављена углавном од омладине најзначајнија за будућност нашег друштва, тиме још лакше бива заведена у заводљиве и често патолошке дубине интернета.

ЕКОНОМИЈА САЈБЕРСПЕЈСА

Овај пост се не односи само на интернет, већ и на баратање са рачунарима уопштено. Опет полазим од аналогије. Шта би се десило када бисте одједном у сластичарни купили све колаче? Или бисте се толико прејели да бисте морали повраћати, или би вам се већина колача покварила. Међутим, то никада нећете урадити јер колачи коштају! А на интернету имамо читав YouTube ЏАБА, имамо, књиге за ЏАБЕ, имамо музику БЕСПЛАТНО (поготово Срби који знају где се то може набавити за разлику од Западњака који плаћају MP3  фајлове на  iTunes). И шта се дешава? Исто као са колачима. Наша омладина скине по 20.000 – 25.000 па и више пјесама са интернета (што сама, што од пријатеља ако нареже, што разним комбинацијама са USB-ом) – али опет њихове старије колеге које су куповале плоче и ЦД-ове, па били они и пиратски – много више од њих зна о музици. Они су ценили ту музику јер су морали да је плате. А реално у већини случајева била је и квалитетнија – зато и данас млади махом слушају Азру, ЕКВ, Хаустор и сл. А ових 25.000 песама чуче на хард диску, каткад се нека од њих пусти, некад се укључи чувени Shuffle, али се не стварају јасни појмови о музици у глави слушаоца нити се и за коју од тих песама он посебно емотивно везује.

Тако је исто и са сликама. Док сам се користио обичним фотоапаратом, веома сам водио рачуна о свакој слици коју начиним јер сам био ограничен бројем слика на филму и финансијским трошковима зараде. Посебан ритуал је био ношење слика на израду и ишкекивање да буду готове. Након тога би их узбеђено гледала цела породица и сваку слику посебно коментарисала, а онда би на полеђини слика написао датум и уредно их послагао у албум. Постојали су и посебне прилике кад су се разгледали стари албуми, такође уз мноштво духовитих коментара. А сад? - Сада с дигиталцем сликам свакакве глупости и имам хрпу слика на рачунару, чак ни не знам које све слике имам. Ретко кад их гледам, а и кад их гледам углавном их гледам сам. Пошто на дисплеју дигиталца могу видјети слику чим је начиним, ако ми се не свиђа могу да је обришем, а нема ни оног ритуала ношења слика на израду и ишчекивања уз благу трему (јесу ли успеле? – да се није осветлио филм???). Нема слагања у албум, нема заједничког гледања. Од оних слика које су на рачунару само се неколицина изради, а и када се израде нико за њих не показује посебно интересовање јер су их већ видели.

Наравно све ово не би био проблем да је човек дисциплинован и да се понаша на једнак начин као што се некада понашао. Да пажљиво слуша музику, да израђује све слике, да све ради пажљиво  поооооолаааагано, с уживањем и са стилом. А то данас могу само профињене душе. А остали су стока. Јесте то је главни проблем – људи су стока. Све сам вас увредио, али и себе – и ја сам често стока. МУУУУУУУУ! Некада је било лакше бити срећан!

Премиса 1: Није проблем у интернету већ у људима.

Премиса 2: Људска природа је кроз векове углавном непроменљива.

Премиса 3: Пошто не можемо изменити људе (барем не већину) испада да је ипак проблем у интернету и рачунарима.

Закључак: Интернет и рачунаре и осталу технологију треба на неки начин ограничити! Не укинути, већ ограничити – Како ?! – Врло тешко и деликатно питање. - о томе касније!

Ко се сећа 1993. године зна да смо тада имали мнооооого пара. Свако је од нас држао милионе, а врло брзо након тога и милијарде и билионе динара у џепу. То је била једна од најгорих хиперинфлација забележених у историји. Динара је било све више, али је вредео све мање. Цене су све више расле, биле су потребне милијарде да бисмо купили хлеб, млеко, килограм јабука... Можемо рећи да је динар био јако девалвирао, а директан узрок тога било је његово бесомучно штампање. Дакле штампање је било непосредан узрок хиперинфлације, а сад зашто је Народна банка томе прибегавала то је већ много компликованије питање и узроци се крију у општој кризи и нестабилности тог времена, рату, санкцијама и сл. Али то сада нама није битно, битан је непосредни узрок хиперинфлације – штампање новца.

Сада се слична ситуација дешава на интернету. Као што сам рекао у претходном посту, сада смо сви ми МИЛИЈАРДЕРИ, јер вредност у новцу свих садржаја који се налазе на интернету јесте баснословна. Међутим вредне информације на интернету су раштркане и разасуте у мору  релативно безвредних информација познатих под називом SPAM. Аналогија са инфлацијом је следећа – динар је просечна вредност информације на интернету, цене су вредност заиста корисних и квалитетних информација, а штампање новца је стално и силовито увећање интернета. С обзиром на непрекидну поплаву нових садржаја и све лакшу доступност интернета, просечна вредност информација које се на интернету налазе опада. То је понајвише због апсолутне лакоће објављивања материјала на интернету. Ко год хоће може да направи блог или да снима клипове и качи их на YouTube потпуно бесплатно. Због тога је сам поступак објављивања и „качења“ било чега на интернет тотално демистификован и не позива онога који нешто објављује на одговорност. Ако њгов материјал не буде запажен – ником ништа, ионако га је објавио под неким икс-ипсилон псеудонимом, а може већ за пет минута под сасвим другим псеудонимом објавити нешто пето или десето. Последица по његову стварну личност практично нема. Зато нико није подстакнут да води рачуна о квалитету онога што објављује, јер све је то само игра... Међутим, сада долазимо до друге стране аналогије, а то су цене! Оне, наравно расту. А цене представљају квалитетне информације. Да би се оне пронашле потребно је и време и труд – што је еквивалент новцу. Цене су још ближе појму „духовне користи“ или „интелектуалне користи“ (ако преферирате секуларну терминологију) коју неко има од ингормација и са интернета, а и уопште. Да би се у том погледу нешто постигло, потребно је још више труда него у прединтернетско време, јер је тада све било јасно – знало се мање-више које књиге и часописи вреде, а који су кич и ко је хтео да чита кич није имао проблема, али које хтео мало да се изграђује лако је могао да дође до квалитетних ствари. Може и сада, технички можда још и лакше, али поплава безвредних инфомација представља дистракцију, сметње, као снег на ТВ екрану.

О сличним стварима ћу наставити да говорим и у следећем посту са освртом на још неке економске димензије „сајберспејса“.

    Нећу вас више давити са аргументима против инернета. Интернет је леп и има свега на њему, то сви уосталом знате. Пружа могућности за брзу, јефтину и поуздану размену информација са целим светом, што научницима веома много олакшава сарадњу. Ипак проблем мој је субјективне природе, а мислим да и велики број других слично осећа.

    Од како се код нас почео уводити интернет људи су га углавном користили за забаву. Тако је створен термин "сурфовање интернета", који је у почетку био кул. Он се односи на једну бесмислену активност која са растом интернета и количином података бива све бесмисленија. Што више свакаквих информација тамо видимо, све нам постаје познато, али на сасвим површном нивоу. И баш зато што нам је све познато, на све смо огуглали, ништа нас не изненађује и губимо интересовање, па онда више немамо живаца да у било шта дубље залазимо. Интернет будући толико велики нас изазива да свугдје у њему завирујемо. Као да имамо пред собом бесконачни часопис. Као што знамо кад се купи часопис, ми га обично прелистамо, па тек онда кренемо читати чланке, а сурфовање интернета дође нешто као вјечно прелиставање.

   Други проблем је што се често послије времена проведеног на интернету осјећам лоше. Једноставно се сморим. Није нека забава, а опет вуче човека дал због радозналости или чега још. То је кад човјек навикне слободно вријеме користити на нету. А по мени је то безвезе. Друга ствар је ако организује своје понашање на интенету као неки хоби па онда систематски прикупља информације о ономе што га занима и са интернета и из других извора. То већ има неког смисла. Али превише ићи у ширину не ваља. Не знам тачно ко је рекао, ал сам чуо изреку да је површност највећи порок.

   Дакле ако ћете мене питати интернет користите као алат или средство што сам већ рекао за пословне и едукативне сврхе, мада ћете се из неке добре стручне књиге пуно боље едуковати, јер брза информација није увијек и квалитетна, а често је и непотпуна. 

   А оно што ми радимо, слободно време трошити на интернет не ваља, поготово ако је то по дифолту. Дође ти исто као кад човек нема шта да ради па шалта канале. Од шалтања канала нико није профитирао.

    Слободно време треба да нам заиста буде слободно. Да мислимо својом главом. Да нам не буде answers.yahoo.com место решавања животних дилема. Да радимо праве ствари. Интернет је копија и замена за праве ствари. Боља је књига збирка вицева или антологија српске сатире него viceci.co.yu. Бољи су маратонци него кобајагранде. Боља је кафица с друштвом него конференција на МСН-у. Више има чланака у папирном издању новина него оном онлајн, плус што их можете на миру прочитати и на ВЦ шољи ако треба. Сем тога википедија је монополизовала Истину на интернету па је сви цитирају, а она је дело милона аутора и није оригинални извор ни за шта. Оригинални извори су праве ствари, а википедијини чланци су скупљени из свакаквих извора.

   А најгора је лењост. Мрзи ме отић до библиотеке да узмем књигу која ме занима, па ја само изгуглам зерицу суштине (а често ни то, јер су многа претраживања неуспешна или нас одвуку тамо где нисмо планирали а заборавимо шта смо и хтели да тражимо) итд, итд, ...

   И најгоре је што је интернет хипнотично окружење - жива истина!!! Једноставно постоје ритуали конекције, отварање browsera, наш поглед усмерен на екран на коме има свега и свачега, силни линкови на свакој ушљивој страници који нас даље завлаче - резултат проведемо много више времена но што смо планирали и хоп - ко би се сетио шта смо све уствари гледали.

    ИНТЕРНЕТ ТЕРМИНОЛОГИЈА

Чет, фејсбук, мајспејс, јутјуб, даунлоудовање, профил, риквест ... сви ти термини добијају за мој појам неку негативну конотацију, и без анализе некако знам да је то све безвезе.

За крај савет: живите прави живот, изаберите праве забаве. Плаћајте! Интернет је џабе. А што је џабе, обично је забава за сиротињу. Користите га за оно што вам СТВАРНО треба и што вас СТВАРНО интересује. И држите се старих медија - књига, часописа, филмова, телевизије. Па ако од мора силних књига и часописа и свега осталог не можете ништа наћи што вас интересује, нећете моћи ни на интернету. Треба се човек мало потрудити да би нешто постигао. И за најобичнији филм треба имати стрпљења па гледати сат ипо - два, а за интернет не треба вала никакав напор, него се човек њиме просто фикса, ко наркоман. И јест тако. Само неки неће да признају, јер хоће да звуче напредно, модерно! Као шта овај ту прича неку конзервативну причу, нећу ја да се враћам у ретро итд. А кад свих ових данашњих глупости није било, људи су се трудили да нешто стварно постигну. Да оставе вечан траг. На интернету нико не може оставити вечан траг, јер се садржај стално мења, а и оно што се не избрише губи смисао у мору других глупости.

1. Не излази на интернет без тачно одређеног циља.

2. Ако се не можеш сетити циља зашто би изашао на интернет немој ни излазити.

3. Пре изласка на интернет запитај се да ли ће ти интернет заиста омогућити остварење тог циља.

4. Ако се циљ може квалитетније остварити без интернета, заобиђи интернет.

5. Не отварај више од једне странице истовремено, да би ти пажња била фокусирана на оно што читаш.

6. Читај чланке до краја.

7. Не сурфуј интернет - то је залудно губљење времена, а није ни забавно, интернет се користи - за забаву, комуникацију или потрагу за информацијама, а само будале сурфују, сурфовање је као лет муве без главе.

8. Сети се да је интернет искључиво средство и тако га посматрај, а не као активност по дифолту.

9. Знај да је интернет најнепоузданији и најпроблематичнији извор било каквих информација и не заборави на: часописе, новине, књиге, ЦД-ове, ДВД-јеве, ТВ емисије, које су све много провереније и тачно се зна каква је репутација које од њих.

10. Најбоље ствари на интернету су оне које се само на интернету могу пронаћи, а то су: ју тјуб клипови, блогови, ажуриране информације о књигама, филмовима, музици на специјализованим сајтовима и понешто са википедије, под условом да их критички сагледате и до краја прочитате.  Све остало што можете наћи и ван интернета, редовно је боље ван интернета.

11. На интернет излази само кад си одморан и наспаван, јер једино тад можеш да се контролишеш и једино тад ти ради критичка способност.

12. По дисконектовању с интернета поштено себи признај да ли си ишта постигао на интернету осим пуког губљења времена. 

Сложићете се да на интернету постоји веома много свакојаких информација из свих могућих области. Рекли бисмо – буре без дна. А опет, показаћу вам да с повећањем времена које проводите на интернету бивате све мање и мање информисани о актуелним збивањима, а такође се и ваша слика о свету све више искривљује и сужава. То, наравно не важи за све људе који користе интернет, али важи сигурно за велику већину, јер, увек постоје одговорни људи који знају шта хоће и знају како да најбрже и најефикасније искористе интернет за оно што им треба. А свима осталима се на интернету хоризонти веома сужавају. То је парадокс интернета коју ћу сада објаснити.

Као прво, корисник интернета има моћ да изабере шта хоће на њему да гледа. То доводи до тога да он гледа само оно што њега интересује, а како све нас интересује ограничен број тема, ми већину нашег online времена проводимо бавећи се њима, а притоме све остало занемарујемо. Тако ни не долазимо до текстова из других области, који би могли да нам усаде нова интересовања и прошире видике. Упркос присуству таквих текстова, они су за нас невидљиви, а и кад бисмо хтели да их читамо спречила би нас наша страст према оним стварима које нас интересују. Ко ће јести брокуле и шпинат кад се пред њим пуши вруће печење?

Као друго, велика популарност „друштвених“ сајтова попут MySpace-a и Facebook-a, одвлачи кориснике интернета и они на њима проводе превише времена посвећени глупавим апликацијама, читањем request-ова и news feed-a о стотинама „пријатеља“ до којих нам у стварном животу није претерано стало.

Као треће, и кад успемо доћи до неког текста који бисмо евентуално прочитали то ретко чинимо, јер нам силне рекламе, линкови итд. одвлаче пажњу, тако према неким истраживања ретко који сурфер уопште чита веб странице до краја.

Као четврто интернет је превелик и на њему је врло тешко извршити селекцију и одвојити жито од кукоља, зато не показујемо поштовање према текстовима које тамо срећемо и олако скачемо с једног на други текст, а да ни једноме не посветимо пуну пажњу. Већ је доказано да интернет умногоме смањује способност концентрације и капацитет пажње (attention span) својих корисника.

Пети аргумент јесте да ми волимо лаку забаву које на интернету има веома много. Гледамо смешне видео клипове, порнографију, читамо разне глупости итд, а оно што је важно пролази поред нас. Такви садржаји због своје примамљивости стварају овисност и одвлаче нас од реалности. Интернет, тај најсветлији стуб демократије јесте уствари анархична играоница. У старом Риму је важило хлеба и игара, интернет – то су данашње игре које уљуљкавају народ и одвајају га од реалности.

А ЕВО ВАМ САДА АЛТЕРНАТИВА – МНОГО БОЉА СТВАР ОД ИНТЕРНЕТА ЈЕСТЕ СЛЕДЕЋЕ:

Гледајте вести! Можда вас то не интересује, можда то већ знате и можда вам је већ досадило, али када чујете „20 људи погинуло у бомбашком нападу у Авганистану – Америчка авијација поново бомбардовала положаје побуњеника у Ираку и сл. сетите се колико има људи који се пате у свету, сусрећете се са суровом реалношћу данашњег света!“ Након тога имате репортажу о броју незапослених, па онда о положају пензионера и сл. То вам омогућава да промислите о друштвеној реалности, да вас евентуално подстакне на акцију. А онда долазе и лепе вести. Одржан етно фестивал ту и ту. Додељена награда за роман године томе и томе. У Кану на фестивалу победио тај и тај филм. Онда видите како се људи баве високом културом и уметношћу, како упркос свим несрећама овога света живе своје животе и негују културу и традицију. И видите колико и ваш живот може бити испуњенији. Зашто не посетити неки локални фестивал? Зашто не отићи у позориште? Зашто не погледати тај награђени филм? Зашто не прочитати награђени роман? Сељачка и младима смешна емисија „Жикина шареница“ показује како лепо људи могу по селима да живе и како су њихови животи смислени и без фејсбука. Интернет није никакво мерило егзистенције. Много тога езистира а да на интернету о њему нема ни помена и то много тога и лепог и ружног и значајног.

Блогове може да пише ко хоће (у преводу: свака будала и аматер), а да би се нечији текст објавио у нпр. НИН-у тај мора да има знање и ауторитет. НИН има 80-90 страница излази једном седмично и сав је написан на лепом српском језику високог стила. Прилично је објективан. Натерајте се да прочитате цео НИН од корица до корица у току једне седмице. То није тежак посао – дође око 13 страница дневно илити 40-так минута дневно и видећете колико ћете више ствари сазнати и колики ће вам интелектуални подстицај то дати више него било какво сурфовање по интернету. Најважније је да читате и оно што вас не интересује, јер вас једино тако могу нове ствари почети интересовати и једино тако се можете проширити и обогатити.

ШТА ГУБИТЕ КАД СТЕ НА ИНТЕРНЕТУ?

Када сте на интернету губите време. При томе не мислим да је свако време проведено на интернету протраћено узалуд, већ ме запањује проста физичка чињеница – одређено време је истекло. Раније је важило гесло „Време је новац“, а данас се све чешће говори о томе да је време много вредније од новца. Замислите само шта сте све могли радити док сте били на интернету! Списак је веома дуг, а када вам у појединостима покажем колико је свака од наведених активности боља од интернета, дубоко ћете зажалити над сатима и сатима проведеним на мрежи:

Ако вам интернет служи за ЗАБАВУ ево вам много забавнијих ствари на дохват руке, али их све пропуштате трошећи време на интернету: гледање комедија, гледање других филмова, слушање музике, плес, игра, спорт, читање, шетња, ...

Ако користите интернет да се ИНФОРМИШЕТЕ, боље ћете се информисати ако редовно пратите информативне емисије на ТВ-у и читате новине.

Ако вам је до ДРУЖЕЊА – заборавите фејсбук и мајспејс и правац КАФАНА, а може и било које друго мјесто, само да сте окружени људима до којих вам је стало, немојте заборављати ПОРОДИЦУ.

Ако на интернету тражите свакакве занимљиве информације или хоћете нешто да научите, гарантујем вам слиједеће – обиље занимљивих информација наћићете у Политикином забавнику, а ако нешто хоћете да стварно научите без књиге и великог, мукотрпног и стрпљивог УЧЕЊА – ништа. Није џаба речено – без муке нема науке.

Ето сад видите, за шта год да користите интернет (забава, информисање, дружење, учење) то исто можете постићи много боље без интернета и осећаћете се након тога испуњено и одморно, а неће вас болити глава и очи као након пет сати зурења у екран. Овим нисам доказао да су све наведене активности боље без интернета него на њему, јер не желим да ми постови буду предугачки, али сам у то ПОТПУНО СИГУРАН и у све то ћу настојати да вас у наредним постовима уверим.

Живели!

Да одмах разјасним ствари – у овом блогу нећу се залагати за тоталну апстиненцију од интернета нити за укидање истог! Боже сачувај! Нећу говорити о свим могућим пошастима компјутерске технологије, нећу износити лудистичке идеје како су компјутери и интернет криви за све лоше у друштву и како их треба укидати.

Лудити нису били у праву, па тако ни ја не би, када би промовисао такве идеје. Да би ствар још више појаснио, на самом почеку ћу истаћи које су то најкорисније могућности интернета, које нам ни на који начин без истог не би биле доступне:

·       Могућност размене великих фајлова између било која два корисника интернета било где у свету (а то може бити читава књига у ПДФ формату, песме, филмови и други видео записи, фотографије или пак разни програми и игрице)

·       Могућност веома брзе и јефтине комуникације путем електронске поште.

·       Могућност преузимања великих фајова са мреже (истих као и код размене)

·       Могућност упознавања са музиком појединих музичара или група на најбржи начин (1. корак – Wikipedia – сазнати који су најуспешнији синглови одређеног извођача, 2. корак – YouTube – направити плејлисту тих песама и преслушати их)

·       Величанствена прилика да анонимац (попут мене) изнесе своје ставове пред светску публику путем блога.

Када сам већ овако нахвалио интернет, питате се зашто се мој блог уопште зове Антинет! У чему је квака? Квака је у томе што сам дубоко уверен, да упркос свим овим дивним могућностима које нам интернет пружа, ми његови корисници, од њега имамо далеко, далеко више штете него користи. Част изузецима! То наравно није разлог да лобирам за укидање интернета, што би било и глупо и немогуће. Проблем није у интернету, већ у нама, његовим корисницима. Циљ овог блога је да покаже у чему се та штета састоји и да предложи начин елиминисања те штете. При томе ћу настојати да скренем пажњу на мање познате и знатно суптилније мрачне стране интернета од оних већ опште познатих као што су порнографија, губитак приватности, уцене и сл. Овај блог ће бити и јединствена критика виртуелног света и нашег понашања у истом, тим пре што је врло мало оних који на самом интернету критикују интернет. Дежурни критичари обично претерују, а немају истинског знања, јер критикују, а ретко да уопште залазе на интернет. Ја сам инсајдер, на сопственој кожи сам искусио како то изгледа кад вам интернет уништава живот. Ово пишем да не би било још жртава интернета. У то име живели!