Сложићете се да на интернету постоји веома много свакојаких информација из свих могућих области. Рекли бисмо – буре без дна. А опет, показаћу вам да с повећањем времена које проводите на интернету бивате све мање и мање информисани о актуелним збивањима, а такође се и ваша слика о свету све више искривљује и сужава. То, наравно не важи за све људе који користе интернет, али важи сигурно за велику већину, јер, увек постоје одговорни људи који знају шта хоће и знају како да најбрже и најефикасније искористе интернет за оно што им треба. А свима осталима се на интернету хоризонти веома сужавају. То је парадокс интернета коју ћу сада објаснити.

Као прво, корисник интернета има моћ да изабере шта хоће на њему да гледа. То доводи до тога да он гледа само оно што њега интересује, а како све нас интересује ограничен број тема, ми већину нашег online времена проводимо бавећи се њима, а притоме све остало занемарујемо. Тако ни не долазимо до текстова из других области, који би могли да нам усаде нова интересовања и прошире видике. Упркос присуству таквих текстова, они су за нас невидљиви, а и кад бисмо хтели да их читамо спречила би нас наша страст према оним стварима које нас интересују. Ко ће јести брокуле и шпинат кад се пред њим пуши вруће печење?

Као друго, велика популарност „друштвених“ сајтова попут MySpace-a и Facebook-a, одвлачи кориснике интернета и они на њима проводе превише времена посвећени глупавим апликацијама, читањем request-ова и news feed-a о стотинама „пријатеља“ до којих нам у стварном животу није претерано стало.

Као треће, и кад успемо доћи до неког текста који бисмо евентуално прочитали то ретко чинимо, јер нам силне рекламе, линкови итд. одвлаче пажњу, тако према неким истраживања ретко који сурфер уопште чита веб странице до краја.

Као четврто интернет је превелик и на њему је врло тешко извршити селекцију и одвојити жито од кукоља, зато не показујемо поштовање према текстовима које тамо срећемо и олако скачемо с једног на други текст, а да ни једноме не посветимо пуну пажњу. Већ је доказано да интернет умногоме смањује способност концентрације и капацитет пажње (attention span) својих корисника.

Пети аргумент јесте да ми волимо лаку забаву које на интернету има веома много. Гледамо смешне видео клипове, порнографију, читамо разне глупости итд, а оно што је важно пролази поред нас. Такви садржаји због своје примамљивости стварају овисност и одвлаче нас од реалности. Интернет, тај најсветлији стуб демократије јесте уствари анархична играоница. У старом Риму је важило хлеба и игара, интернет – то су данашње игре које уљуљкавају народ и одвајају га од реалности.

А ЕВО ВАМ САДА АЛТЕРНАТИВА – МНОГО БОЉА СТВАР ОД ИНТЕРНЕТА ЈЕСТЕ СЛЕДЕЋЕ:

Гледајте вести! Можда вас то не интересује, можда то већ знате и можда вам је већ досадило, али када чујете „20 људи погинуло у бомбашком нападу у Авганистану – Америчка авијација поново бомбардовала положаје побуњеника у Ираку и сл. сетите се колико има људи који се пате у свету, сусрећете се са суровом реалношћу данашњег света!“ Након тога имате репортажу о броју незапослених, па онда о положају пензионера и сл. То вам омогућава да промислите о друштвеној реалности, да вас евентуално подстакне на акцију. А онда долазе и лепе вести. Одржан етно фестивал ту и ту. Додељена награда за роман године томе и томе. У Кану на фестивалу победио тај и тај филм. Онда видите како се људи баве високом културом и уметношћу, како упркос свим несрећама овога света живе своје животе и негују културу и традицију. И видите колико и ваш живот може бити испуњенији. Зашто не посетити неки локални фестивал? Зашто не отићи у позориште? Зашто не погледати тај награђени филм? Зашто не прочитати награђени роман? Сељачка и младима смешна емисија „Жикина шареница“ показује како лепо људи могу по селима да живе и како су њихови животи смислени и без фејсбука. Интернет није никакво мерило егзистенције. Много тога езистира а да на интернету о њему нема ни помена и то много тога и лепог и ружног и значајног.

Блогове може да пише ко хоће (у преводу: свака будала и аматер), а да би се нечији текст објавио у нпр. НИН-у тај мора да има знање и ауторитет. НИН има 80-90 страница излази једном седмично и сав је написан на лепом српском језику високог стила. Прилично је објективан. Натерајте се да прочитате цео НИН од корица до корица у току једне седмице. То није тежак посао – дође око 13 страница дневно илити 40-так минута дневно и видећете колико ћете више ствари сазнати и колики ће вам интелектуални подстицај то дати више него било какво сурфовање по интернету. Најважније је да читате и оно што вас не интересује, јер вас једино тако могу нове ствари почети интересовати и једино тако се можете проширити и обогатити.