Ово је апсолутно ненаучни пост, заснован на мојим властитим увјерењима, претпоставкама, знању и  искуству, а не на чврстим подацима.

Но ипак, мислим да сам у већини ствари у праву, а на вама је да просуђујете.

По мени постоје четири главне категорије корисника интернета.

Прву категорију чине људи са високим и материјалним и духовним/интелектуалним богатством. Они су и измислили, тј. створили интернет, наравно ради себе. Ту спадају научници, умјетници, разни богати интернет активисти, менаџери успешних интернетских корпорација и сл. Они користе интернет првенствено у пословне и научне сврхе. Преко електронске поште, посебних научних сајтова за које је потребна шифра да би им се приступило и разних специјализованих портала они размијењују информације које су им од животног значаја за област њиховог проучавања или за бизнис којим се баве. Пошто имају доста новца, они своје слободно вријеме користе за традиционалнију врсту забаве, која се наравно плаћа. Тако иду по луксузним ресторанима, спа центрима, планинаре, скијају, посећују галерије, позоришта, музеје, играју голф, иду на утакмице, фестивале, баве се екстремним спортовима, пуно путују, знају доста о националним кухињама, вину и сл. Што се интернета тиче, у слободно вријеме га врло мало користе, зато што се њиме засите на послу. Ако већ одлуче да изађу на интернет у слободном времену, прате одређене проверене сајтове на којима могу пронаћи све што их занима, а затим се дисконектују. У вези њих је значајан један куриозитет – иако су културни и воле да читају, они НЕ КОРИСТЕ странице попут пројекта Растко, пројекта Гутенберг и сл. на којима се бесплатно могу скинути класици светске књижевности, из простог разлога што им много згодније КУПИТИ књигу која их занима, лепо укоричену у тврдом повезу и читати је где им се прохте, по могућности у својој лепо уређеној соби без технолошких џиџа-биџа или у дворишту своје куће/виле... Оваквих корисника интернета је веома мало – можда 1-2% и њима интернет доноси велику корист.

У другу категорију спадају материјално сиромашни, али духовно/интелектуално богати људи. Они сви имају најмање 25-30 година, своје интелектуалне ставове и културни укус су изградили пре доба интернета. Они често раде осредње плаћене послове, често су интелектуалци, али из земаља Источне Европе, где се још не цени довољно интелектуални рад. Могли би их сврстати једним делом и у средњу класу. Неки од њих интернет користе у пословне сврхе, а неки опет само у кућној варијанти. Било како било, пошто немају довољно новца за пунокрвну забаву као претходна група, они више времена проводе на интернету, али га доживљавају као праву благодет. Будући интелигентни и знајући много што шта, па и то како да провале одређене странице, они интернет користе пре свега за скидање квалиутетних културних садржаја. Одушевљавају се чињеницом да могу да скину бесплатно све најквалитетније албуме за које су се некад људи „отимали“, они скидају и филмове, посећују пројекте Растко и Гутенберг, често имају и блог и активно учествују у елитијим форумима. Ових има око 20-30% и њима интернет такође углавном користи.

Трећа категорија су материјално богати, али духовно сиромашни људи. Слично првој групи, они веома мало користе интернет, зато што имају много новца кога користе на праве ствари, скупа кола, разне активности, куће, базене, проводе итд. Пошто нису посебно интелектуално настројени, радије се у кући забављају уз ТВ, радио, журке, цугу и слично, а „заболе их много“ за разне глупости на интернету. Ако већ оду на нет, обожавају Србовање, Кобајагранде, YouTube, и сл. Има их веома мало, као и у првој групи, можда једва 2%.

И сада долазимо до четврте, највеће групе интернет корисника којих има најмање 66-67%, дакле двотрећинска већина. То су и материјално и духовно сиромашни људи. С малим бројем изузетака СВО СТАНОВНИШТВО ИСПОД 23 ГОДИНЕ СПАДА У ОВУ КАТЕГОРИЈУ!!! Они, поготово ако су од малена имали рачурар, махом су проводили силне сате прво на игрицама, а затим на интернету. Пошто су млади и неискусни, јако мало знају о свим правим вредностима, немају изграђен укус и ставове, а немају ни новца за праве ствари. Тако прихватају практично бесплатни интернет који њихову младу и еластичну душу веома лако заведе (још је и Доситеј Обрадовић говорио – млада је душа подобла врелом гвожђу, лако се у све и свје искује...). Стварају навику и овисност од интернета, занемарују традиционалне медије, јер их политика и остале актуелности пуно и не занимају. Навикли су да све добију кликом миша, немају живаца за читање књига и сл. Једва прочитају и оно што морају за лектиру, а на факултету једино штиво су им уџбеници.  Нису они криви због такве ситуације.

Овој четвртој групи је код нас још теже него на Западу. На Западу су одрасли информатички писменији и освештенији, па су стога родитељи надзирали своју децу и крчили њихов пут кроз виртуелни свет. Код нас су многи родитељу купили својој веома малој деци од, рецимо, десетак година рачунар (као играчку – јер и друга деца га имају), а да при томе они сами нису знали ни да упале рачунар. А деца ко деца, радознала и пријемчива све су сама провалила, па су се онда прикачила и на интернет и тако од малена се сусретала са разноразним негативним утицајем са интернета (од којекаквих окултних група, порнографије, сајтова који промовишу перверзије, па чак и оних који осмишљавају креативне облике самоубиства...)! Још уз то јачали су само прсте на рукама, гомилали сало уместо мишића и набијали жестоке диоптрије уместо бицепса. Овој категорији је интернет нанео огромну штету. Интернет их је учинио у сваком погледу још сиромашнијим и осакаћенијим. За то су криви родитељи који су деци дали рачунар.

ВЕОМА ВАЖНА НАПОМЕНА: Није СВА НАША ОМЛАДИНА ОВАКВА! Али јесте оваква велика већина ОНОГ ДЕЛА ОМЛАДИНЕ КОЈА РЕДОВНО КОРИСТИ ИНТЕРНЕТ. Онај део омладине који не користи редовно интернет, иако можда није у току са свим новотаријама виртуелног света, сигурно се осећа сигурније, самопоузданије и интегрисаније у  стварном свету – и више постиже (!) више учи, више чита, боље оцене добија и активније је у локалној заједници.

За крај ћу рећи и нешто о динамици. Као и иначе у социологији између ових класа постоји борба, само што њихови учесници тога нису свесни јер посматрају само себе. Категорије које извлаче велику корист од интернета и даље га усавршавају, чинећи га још доступнијим, већим и примамљивијим, а при томе њиме владају, а њихов живот не трпи. А четврта категорија – највећа и пошто је састављена углавном од омладине најзначајнија за будућност нашег друштва, тиме још лакше бива заведена у заводљиве и често патолошке дубине интернета.