Живели!

 

Да одмах разјасним ствари – у овом блогу нећу се залагати за тоталну апстиненцију од интернета нити за укидање истог! Боже сачувај! Нећу говорити о свим могућим пошастима компјутерске технологије, нећу износити лудистичке идеје како су компјутери и интернет криви за све лоше у друштву и како их треба укидати.

Лудити нису били у праву, па тако ни ја не би, када би промовисао такве идеје. Да би ствар још више појаснио, на самом почеку ћу истаћи које су то најкорисније могућности интернета, које нам ни на који начин без истог не би биле доступне:

·       Могућност размене великих фајлова између било која два корисника интернета било где у свету (а то може бити читава књига у ПДФ формату, песме, филмови и други видео записи, фотографије или пак разни програми и игрице)

·       Могућност веома брзе и јефтине комуникације путем електронске поште.

·       Могућност преузимања великих фајова са мреже (истих као и код размене)

·       Могућност упознавања са музиком појединих музичара или група на најбржи начин (1. корак – Wikipedia – сазнати који су најуспешнији синглови одређеног извођача, 2. корак – YouTube – направити плејлисту тих песама и преслушати их)

·       Величанствена прилика да анонимац (попут мене) изнесе своје ставове пред светску публику путем блога.

 

Када сам већ овако нахвалио интернет, питате се зашто се мој блог уопште зове Антинет! У чему је квака? Квака је у томе што сам дубоко уверен, да упркос свим овим дивним могућностима које нам интернет пружа, ми његови корисници, од њега имамо далеко, далеко више штете него користи. Част изузецима! То наравно није разлог да лобирам за укидање интернета, што би било и глупо и немогуће. Проблем није у интернету, већ у нама, његовим корисницима. Циљ овог блога је да покаже у чему се та штета састоји и да предложи начин елиминисања те штете. При томе ћу настојати да скренем пажњу на мање познате и знатно суптилније мрачне стране интернета од оних већ опште познатих као што су порнографија, губитак приватности, уцене и сл. Овај блог ће бити и јединствена критика виртуелног света и нашег понашања у истом, тим пре што је врло мало оних који на самом интернету критикују интернет. Дежурни критичари обично претерују, а немају истинског знања, јер критикују, а ретко да уопште залазе на интернет. Ја сам инсајдер, на сопственој кожи сам искусио како то изгледа кад вам интернет уништава живот. Ово пишем да не би било још жртава интернета. У то име живели!