Нећу вас више давити са аргументима против инернета. Интернет је леп и има свега на њему, то сви уосталом знате. Пружа могућности за брзу, јефтину и поуздану размену информација са целим светом, што научницима веома много олакшава сарадњу. Ипак проблем мој је субјективне природе, а мислим да и велики број других слично осећа.
Од како се код нас почео уводити интернет људи су га углавном користили за забаву. Тако је створен термин "сурфовање интернета", који је у почетку био кул. Он се односи на једну бесмислену активност која са растом интернета и количином података бива све бесмисленија. Што више свакаквих информација тамо видимо, све нам постаје познато, али на сасвим површном нивоу. И баш зато што нам је све познато, на све смо огуглали, ништа нас не изненађује и губимо интересовање, па онда више немамо живаца да у било шта дубље залазимо. Интернет будући толико велики нас изазива да свугдје у њему завирујемо. Као да имамо пред собом бесконачни часопис. Као што знамо кад се купи часопис, ми га обично прелистамо, па тек онда кренемо читати чланке, а сурфовање интернета дође нешто као вјечно прелиставање.
Други проблем је што се често послије времена проведеног на интернету осјећам лоше. Једноставно се сморим. Није нека забава, а опет вуче човека дал због радозналости или чега још. То је кад човјек навикне слободно вријеме користити на нету. А по мени је то безвезе. Друга ствар је ако организује своје понашање на интенету као неки хоби па онда систематски прикупља информације о ономе што га занима и са интернета и из других извора. То већ има неког смисла. Али превише ићи у ширину не ваља. Не знам тачно ко је рекао, ал сам чуо изреку да је површност највећи порок.
Дакле ако ћете мене питати интернет користите као алат или средство што сам већ рекао за пословне и едукативне сврхе, мада ћете се из неке добре стручне књиге пуно боље едуковати, јер брза информација није увијек и квалитетна, а често је и непотпуна.
А оно што ми радимо, слободно време трошити на интернет не ваља, поготово ако је то по дифолту. Дође ти исто као кад човек нема шта да ради па шалта канале. Од шалтања канала нико није профитирао.
Слободно време треба да нам заиста буде слободно. Да мислимо својом главом. Да нам не буде answers.yahoo.com место решавања животних дилема. Да радимо праве ствари. Интернет је копија и замена за праве ствари. Боља је књига збирка вицева или антологија српске сатире него viceci.co.yu. Бољи су маратонци него кобајагранде. Боља је кафица с друштвом него конференција на МСН-у. Више има чланака у папирном издању новина него оном онлајн, плус што их можете на миру прочитати и на ВЦ шољи ако треба. Сем тога википедија је монополизовала Истину на интернету па је сви цитирају, а она је дело милона аутора и није оригинални извор ни за шта. Оригинални извори су праве ствари, а википедијини чланци су скупљени из свакаквих извора.
А најгора је лењост. Мрзи ме отић до библиотеке да узмем књигу која ме занима, па ја само изгуглам зерицу суштине (а често ни то, јер су многа претраживања неуспешна или нас одвуку тамо где нисмо планирали а заборавимо шта смо и хтели да тражимо) итд, итд, ...
И најгоре је што је интернет хипнотично окружење - жива истина!!! Једноставно постоје ритуали конекције, отварање browsera, наш поглед усмерен на екран на коме има свега и свачега, силни линкови на свакој ушљивој страници који нас даље завлаче - резултат проведемо много више времена но што смо планирали и хоп - ко би се сетио шта смо све уствари гледали.
ИНТЕРНЕТ ТЕРМИНОЛОГИЈА
Чет, фејсбук, мајспејс, јутјуб, даунлоудовање, профил, риквест ... сви ти термини добијају за мој појам неку негативну конотацију, и без анализе некако знам да је то све безвезе.
За крај савет: живите прави живот, изаберите праве забаве. Плаћајте! Интернет је џабе. А што је џабе, обично је забава за сиротињу. Користите га за оно што вам СТВАРНО треба и што вас СТВАРНО интересује. И држите се старих медија - књига, часописа, филмова, телевизије. Па ако од мора силних књига и часописа и свега осталог не можете ништа наћи што вас интересује, нећете моћи ни на интернету. Треба се човек мало потрудити да би нешто постигао. И за најобичнији филм треба имати стрпљења па гледати сат ипо - два, а за интернет не треба вала никакав напор, него се човек њиме просто фикса, ко наркоман. И јест тако. Само неки неће да признају, јер хоће да звуче напредно, модерно! Као шта овај ту прича неку конзервативну причу, нећу ја да се враћам у ретро итд. А кад свих ових данашњих глупости није било, људи су се трудили да нешто стварно постигну. Да оставе вечан траг. На интернету нико не може оставити вечан траг, јер се садржај стално мења, а и оно што се не избрише губи смисао у мору других глупости.
